Каталонија као узор војвођанским аутономашима и сепаратистима

АП Војводину је основао српски народ усвојивши Устав Р. Србије на референдуму. Вовјођански аутономаши су тада били безначајни противници Устава. Српска Војводина из 1848. године им није пријатна историјска чињеница, а о совјетском узору САП Војводине из 1945. г. ћуте. Прозвали су Војводину „европском регијом“. Пошто је та њихова политикантска конструкција пропала, очајнички траже узор у Каталонији.

 

У Војводини је већинско српско становништво,

преко 67 посто процената.

Ми се залажемо

за такав политички субјективитет Војводине

који ће бити грађански, а не национални.

Ђорђе Суботић, Војводина мора бити република, Ало, 23. април 2013. г.

 

Проф. др Ратко Марковић врло опрезно напомиње да облици државног уређења који садрже аутономије имају „вероватно компромисни каракатер“, па још опрезније упозорава да је можда то разлог што у науци аутономија није била предмет „студиознијег истраживања“[1].

Сећате ли се најмање немоћне од свих малих аутономашких партија у Војводини, странке чији је лидер близак пријатељ једног тајкуна који је међу највећим земљовласницима Војводине. ЛСВ је две деценије касније покушала да симулира борбу против распродаје војвођанских ораница, тек пошто су оне већ десет година власништво нових војвођанских спахија. Лидер ЛСВ Ненад Чанак је годинама одлучно порицао да је сепаратиста и једном чак запретио да ће тужити сваког ко то буде о њему тврдио. А онда је његова Лига, уочи одржавања сепаратистичког „референдума“ у Каталонији, на свом балкону, уцентру административног центра АПВ, поред лигашких застава истакла заставу Каталоније. Чанкова „Лига паора“ није дефиловала Каталонији у част. По Новом Саду је тртокао само један трактор, ноћу, носећи каталонску заставу[2].

Да ли је покрајинска аутономија клица федерализма или прикривени сепаратизам?

Сасвим је разумљиво што наука не може отворено да каже какав је то „компромисни карактер“ због којег настају територијалне аутономије. Нешто слободније наука, ипак, говори о федералном карактеру државног уређења Италије и Шпаније, односно помиње да су аутономије „клице“ федерализма. Стварност нема научног опреза. Каталонска влада покушава да изведе покрајину из шпанског модела државног уређења који је до недавно сматран светским узором. При том се из клице каталонског покрајинског статуса није развио захтев за федералним статусом, већ сепаратизам. Наука не говори отворено да су аутономне покрајине у асиметричном државном уређењу по свом карактеру труликомпромис. Није ли то трули компромис регионалних политичара који не смеју да јавно иступе као сепаратисти и централне власти која неће да се супротстави прикривеном сепаратизму у потпуности? Сведоци смо да је каталонски сепаратизам уздрмао најузорнији, шпански модел територијалне организације унитарне државе без икакве тежње ка федерализацији. За разлику од каталонских сепаратиста, војвођански аутономаши су често објављивали жеље да Војводина стекне федерални статус републике. Да ли каталонски сепаратизам може бити узор војвођанским аутономашима?

Током представљања новоформиране ЛСВ у Зрењанину јуна 1991. године, чуо сам када је Чанак рекао: „Србија је наша домовина и за њу ћемо се борити и оружјем ако треба“. Заиста, говорио је истину и одазвао се мобилизацији, иако је своје учешће касније исмевао. Откуд одједном председник ЛСВ међу каталонским сепаратистима, када изричито тврди да није сепаратиста? Одговор је једноставан: Чанак и његова ЛСВ су изгубили све позиције у покрајинској власти, а странку је пред гласачима компромитовао коалицијама са СНС где год је сарадња била могућа[3]ЛСВ је ушла у коалицију са СНС у Новом Саду[4]ЛСВ је са СНС у коалиционој власти и у бројним општинама по АПВ. Чанак је вољом Вучићевог режима постављен на место председника Одбора Скупштине Р. Србије за европске интеграције, чим се од ЛСВодбила Мариника Тепић да би се прибила Саши Јанковићу. Ово је већ друга портпаролка ЛСВ која је прелетела конкуренцији. Све то је додатно нарушило престиж Ненада Чанка и ЛСВ међу симпатизерима.

Уз Маринику Тепић је Јанковићеву председничку кандидатуру подржала и мала, али за ЛСВ најопаснија конкурентска партија са бескомпромисним и радикалним ставовима о Војводини: Војвођанска партија – Републиканци Војводине (ВПРВ). Све то је додатно нарушило престиж Ненада Чанка и ЛСВ међу симпатизерима.

ВПРВ – чедо Војвођанске конвенције

Војвођанска партија је настала под руководством Игора Курјачког још 2006. године, уједињењем одбачене фракције ЛСВ (Аутономистички покрет Војводине) из 2005. г. са старим аутономашким организацијама чији су челници Ненада Чанка тешко подносили још деведесетих година прошлог века. Првобитна Војвођанска партија је настала уједињењем неколико политичких групација: 1. Војвођанског покрета (основан 1999. г окупљањем десетак војвођанских организација под руководством Слободана БудаковаЖивана Берисављевића, Јожефа Бераца и Мирослава Илића); 2. Војвођанског грађанског покрета (основан 2004. г. у Новом Саду) под руководством Бранислава Зарића; 3. Војвођанске партије(основана 2006. г. од групе Аутономистички покрет Војводине која је окупљала фракцију ЛСВ окупљену око Игора Курјачког искљученог из ЛСВ чим је јавно покушао да буде противкандидат Ненаду Чанку за место председника Лиге).

Војвођанска партија је покушавала да се пробије у политичке институције преко Г17 плус Млађана Динкића (2011. г), па је потом услед блиске сардње са Г17 плус постала део Уједињених региона СрбијеВојвођанска партија је потом испод скута УРС извучена ради манљивог новог „уједињења“. Радило се о политички легитимисаном захтеву аутономашке „Четврте војвођанске конвенције“ о уједињењу свих аутономашких партија и НВО[5]Војвођанска партија је, у новој форми и под новим руководством, 2011. године присаједињена новој структури, уз импресивну новосадску тучу присталица Александра Оџића[6]против председника Извршног одбора ВП Мирослава Нинића, дугогодишњег члана Г17 плус[7]. Председник ВП је потом постао Александар Оџић, чије присталице су победиле. Пошто је ИО ВП најурен батинама, под брендом Војвођанска партија су уједињене Оџићева Новосадска партија и Републиканци Војводине (Живана Берисављевића и Ђорђа Суботића), па се од тада Војвођанска партија формално назива: „Војвођанска партија – Републиканци Војводине“ (ВПРВ).

Веома је занимљиво политичко лутање ВПРВ под руководством Оџића који је из ЛСВ одступио управо због „политичког лутања“ Лиге. Пошто се тучом опростила од УРС, Оџићева Војвођанска партија се 2012. године политички шлепала уз коалицију „Преокрет“ (ЛДП Чедомира ЈовановићаСПО Вука Драшковића и Социјалдемократску унију Жарка Кораћа и неке НВО и независне интелектуалце). Године 2013. је у јавност процурела још једна манљивост „уједињења“ ВПРВ под руководством Оџића. СНП Наши су 2013. године објавили списак оснивача Војвођанске партије, указујући да се међу „десет хиљада оснивача“ налази чак хиљаду лица чија имена су се на оснивачком списку нашла без њиховог знања[8]СНП Нашије о злоупотреби имена и личних података обавештен од чланова неколико политичких група и удружења која су открила да су „уједињена“ у Војвођанску партију, иако су се од Оџићеве Војвођанске партије опростила још 2009. г: 1. Мала партија Европска снага Војводине (Мирослава Мрнуштика) чијих је чак 300 чланова и чланова њихових породица без њиховог знања уписано међу осниваче Војвођанске партије; 2. Форум жена који се од ВПРВ такође растао због сукоба са Оџићем, али је ВПРВ и даље наставила да га формално бележи као „своје“ тело; 3. Удружење за заштиту потрошача „Просперитет“[9] Радомира Ћириловића.

Иако није учествовала у политичкој кампањи 2014. г, ВПРВ је подржала тада владајућу Демократску странку[10], што објашњава опстанак упркос скандалозним оптужбама за фалсификовање оснивачког списка. ВПРВ је партија коју чини изузетно малобројно чланство, па је кохезија тог чланства врло снажна, те јавност до данас не зна много о њиховим разлозима иступања из ЛСВ, нити о унутрашњим сукобима у ВПРВ. Након доласка Оџића на чело ВПРВ, Игора Курјачког у политичком животу више упадљиво нема.

ВПРВ је, настојећи да у сарадњи са каталонским сепаратистима обезбеди чланство у European Free Alliance, већ 2015. ступила у контакт са националистичком партијом Републиканска левица Каталоније(Esquerra Republicana de Catalunya)[11]. Те године је ова партија са Демократском сарадњом Каталоније(Convergència Democràtica de Catalunya) образовала сепаратистичку каталонску покрајинску владу. Заједно са потпредседницом ВПРВ Сањом Теларов, Алексанар Оџић је августа  2015. г. посетио Каталонију[12]. Већ месец дана касније појавила се у Војводини, јавности непозната организација, Млада Војводина која је почела да пише графите „Војводина = Каталонија“[13], а затим „Војводина наша дика биће република!“ и „Ово није Русија!“. Убрзо се сазнало да је Млада Војводина омладинско тело ВПРВ. Октобра 2015. године су се из Младе Воводине чуле оцене да су Војвођански клуб и Војвођански покрет „сувише меки“, а да је Бојан Пајтић „плаћеник Београда“[14]. Разлика је била у томе што је захтев Младе Војводине постао радикалнији: они се залажу за отцепљење Војводине од Србије одмах, без федералистичке фазе. Александар Оџић је средином 2017. г. поново посетио Каталонију[15].

Политички савет Оџићеве ВПРВ крајем 2016. г. су чинила лица која су међу симпатизерима аутономашке политике много угледнија од лица у Политичком савету Чанкове ЛСВПроф. др Јања Беч Нојмандр Бранислава Kостић (професока ФТН Универзитета у Новом Саду и председница Војвођанског клуба), Живан Берисављевић, Драгомир Јанков (некадашњи секретар за финансије САП Војводине, данас адвокат), Бранислав Радаковић (такође бивши високи функционер САП Војводине), Јанко Дрча, Петар Нешковић, Александар Оџић (председник ВПРВ), Сања Теларов (раније генерална секретарка, па потпредседница ВПРВ) и Божица Павловић (председница садашњег Форума жена као тела ВПРВ).

ВПРВ није самостално изашла на изборе ни 2016. године. У коалицији са Црногорском партијом (Ненада Стевовића) и Санџачко Рашком странком (Јасминка Хаџисалиховића) формирали су заједничку листу „Војвођанска толеранција“ која је на покрајинским изборима освојила једва око 5.000 гласова. ВПРВгодинама окупља своје малобројно чланство и симпатизере сваког 5. октобра у манифестацији „Шетња за Војводину“ по центру Новог Сада. Постоји страница о некадашњој Војвођанској партији на Википедији, али на енглеском језику: Vojvodina’s Party. Сајт ВПРВ од почетка 2017. г. не функционише, али имају свој налог на Фејсбуку. Међутим, чланови и симпатизери ВПРВ су врло активни на фејсбук профилу „Слободна Војводина“. ВПРВ је 2016. године „модификовала“ заставу Војводине да подсећа на заставу Каталоније.

Зашто је ВПРВ опасан конкурент ЛСВ-у? 

Судећи по подацима са мреже, одбора ВПРВ, осим Новог Сада, има у Вршцу, Суботици, Сомбору, Шиду, Панчеву, Беочину, Кикинди, Зерењанину, Новом Бечеју, Кањижи, Инђији, Белој Цркви, Старој Пазови, Чоки, Сенти, Бачкој Тополи, Врбасу, Кули, Бачком Петровцу, Бачкој Паланци, Алибунару, Банатском Новом Селу, Темерину, Дебељачи, Кулпину, Србобрану, Ковину, Жабљу, Ковачици. ЛСВ у дубини Војводине има конкурента на локалу и он користи друштвене мреже боље од Лиге.

Политички захтеви ВПРВ и њој блиских организација су заиста много радикалнији од ЛСВ: они потпуно захтевају да Војводина буде република и то независна. ВПРВ, за разлику од ЛСВ, радикално захтева испуњење закључака Четврте војвођанске конвенције: сасвим одбацују „појам аутономије Војводине“ као „истрошен и девастиран, а захтевају реконструкцију државе која би требала да се састоји од две федералне јединице: Војводине и Србије. Њихови захтеви су формулисани 2012. године у Декларацији о основама демокрацијског уједињења Војводине и Србије у Савезну Републику Србију. На ове захтеве су пристали Војвођански клубХелсиншки одборНезависно друштво новинара ВојводинеЦрногорска партија,Демократски савез Хрвата у Војводини и други. СВМ Иштвана Пастора се врло брзо дистанцирао, вративши се на идеју Војводине као аутономије са широким овлашћењима.

ВПРВ има претензије да Војводини прикључи Земун и Нови Београд. То, да неће само отцепљење Војводине од Србије већ и свих њених становника од матичних нација, сведоче речи објаве ВПРВ 30. 6. 2017. под насловом „Република Војводина и војвођанска нација!“: „У данашњим околностима, а поготово при све грубљим насртајима на војвођански идентитет, Република Војводина (равноправних грађанки и грађана, без обзира на националну, верску, културолошку или било коју другу врсту различитости) и војвођанска нација (као слободан израз свих оних који се тако и осећају), гарант су политичко – економског субјективитета и војвођанског идентитета. Дакле, војвођанска нација постоји, она лебди над војвођанском равницом, на нама је да је прихватимо и озваничимо, а за Републику Војводину изборимо!“ Занимљиво, присталице Војвођанског клуба су се уплашиле од бујања сепаратизма међу својим политичким колегама, па је Бранислава Костић упозорила да су се у Војводини појавиле „сепаратистичке групе и покрети“[16]. Њена организација се поводом једног текста Теофила Панчића[17]још 2014. г. директно изјаснила против војвођанског сепаратизма[18].

Иако је бивши председник НДНВ Динко Грухоњић изгубио из шака РТВ и право да распоређује републичка средства медијима и НВО по Србији, НДНВ и остале организације блиске ВПРВ су остале блиске фондацијама које у сваком смислу подржавају евроатлантску политику. НДНВ и даље чврсто држи у својим шакама Аутономија.инфо и ВОИЦЕ, утицајне медије у круговима војвођанских аутономаша, односно сепаратиста. Ове НВО и медији су као и ЛСВ лобисти рокфелеровског капитала, па су донекле комплементарни јер им је начин рада различит (НВО и медијски рад има различто поље од партијско-политичког рада ЛСВ). Ту Чанковој Лиги за сада највише  смета  ВПРВ, којој су медијски и НВО активисти наклоњенији него Лиги.

Значај ЛСВ у аутономашком покрету је битно нарушен кад је остала без значајних функција у покрајинској власти. Од 2016. г. Лига више нема на располагању Војводина-воде, Војводина-шуме, место директора РТВ-а, секретаријат за пољопривреду и низ значајних функција у другим покрајинским секретаријатима. ЛСВ је додуше задржала нешто утицаја у властима једног броја општина у Војводини, Чанак је на челу Одбора Скупштине Р. Србије за европске интеграције, али је то све бледа сенка некадашње славе и значаја, јер је лигаша у покрајинској власти нестало. Стога је Чанку остало да се трка са ВПРВ за углед ЛСВ међу преосталим симпатизерима војвођанског аутономаштва, па је ескалацијом каталонског сепаратизма отишао у Каталонију: да би међу симпатизерима аутономаштва створио утисак како су његове везе са Каталонцима значајније од Оџићевих.

Присталице сепаратизма у медијском јавном сервису АП Војводине

Чак и после одстрањења црног барона[19], на РТВ се јавља про-сепаратистичко расположење поводом Каталоније. Пример овог је прилог о Каталонској кризи у емисији „Свет око нас“ 8. октобра 2017. г. (уредник Срђан  Башић, новинари Марија Стокућа и Небојша Петровић). Скоро цела емисија је била посвећена кризи у Каталонији. Криза је од почетка прилога приказана једнострано, са становишта каталонских сепаратиста, и представља потпуно одступање од садашњег професионалног и уравнотеженог извештавања РТВ.

Већ на самом почетку прилога емисије „Свет око нас“ изнето је да је „шпанска полиција применила бруталну силу да би спречила изјашњавање грађана“ и да „Каталонци вековима желе државу, а добијали су само аутономију у већем или мањем обиму“. Прећутано је да је полиција уистину употребила сразмерну силу: да би извршила задатке или одбила напад камењем и запаљивим направама. Сасвим је  прећутано да Каталонска аутономија располаже најширим могућим овлашћењима у Европи, толиким да својом садржином превазилазе чак и права којима располажу федералне јединице држава које су чланице ЕУ. У прилогу је директно слагано да је „каталонска аутономија до 2006. године била само провинција“. Умањиван је значај ставова страних политичара и званичника ЕУ о кризи, а увеличан значај позива на дијалог. Директно су изнети ставови про-сепаратистичких политичара Каталоније и учесника протеста, а ставови противника сепаратизма у мањој мери и парафразом. Нарочито је издвојен став каталонског посланика Жана Прокуђеља: „Аутономија је превазиђена“, сасвим налик ставу Четврте војвођанске конвенције о аутономији Војводине! Емитован је неистинити став једног младог демонстранта о својој отаџбини: „Шпанија је у основи увек била репресивна држава“. „Заборављена“ је Запатерова централна влада која је омогућила Катлонији најшира могућа аутономна овлашћења и прећутане противуставности у Статуту Каталоније. Одмах после интерпретације Рахојевих речи гледаоце су подсетили на Франкову диктаторску владавину. Појавио се и податак да 73% Каталонаца говори каталонски језик, а прећутано је да је већини становника Каталоније примарни језик коришћења шпански.

Емисија РТВ је игнорисала испитивања јавног мњења пре кризе која су показала да већина Каталонаца не подржава независност покрајине. Игнорисани су септембарски митинзи подршке останку Каталоније у Шпанији. Невероватно, али уредник емисије и новинари РТВ су потпуно прећутали велики митинг противника проглашења независности Каталоније који се у Барселони одиграо истог дана када је емитована ова емисија РТВ. На том митингу су стотине хиљада људи јасно поручиле: „Ја сам и Шпанац и Каталонац“ (видео, Guardian), иако је у вестима РТВ истог дана о протесту против проглашења независности Каталоније јавност обавештена сасвим коректно[20]. Пристрасно и нетачно „извештавање“ у поменутој емисији РТВ је срамно, како с обзиром на истинитост и новинарску етику, тако и на званичну политику сопствене земље и медијске куће од чијег рада емисија одступа. Емисија „Свет око нас“ открила је јавности да у покрајинском јавном сервисту постоје пропагандисти регионалног сепаратизма.

Велика политикантска победа на малом терену војвођанског аутономаштва

Наравно, пошто Р. Србија одлучно подржава територијални итегритет Шпаније, Ненад Чанак као функционер Скупштине Р. Србије својим изјавама не сме да противречи спољној политици Србије. Стога је ЛСВ приступила једном политикантском трику. Насловима вести о Чанковом боравку сугерише наивном аутономашком читаоцу да Чанак подржава каталонске сепаратисте, иако је из садржине објављених вести јасно да Чанак то уопште не чини. На пример, Чанак је рекао: „Ми не тврдимо да Kаталонија има право да распише референдум са темом независности. Али, каталонске власти имају право да распишу референдум као такав. Другим речима, грађани Kаталоније морају имати право да се референдумски изјашњавају и то изјашњавање мора остати у оквирима Устава Шпаније.“ Међутим, ову његову изјаву ЛСВ објављује речима сасвим супротног смисла: „Чанак: Каталонци имају право да одлуче[21]“.

Вест о посети „делегације ЛСВ“ парламенту Каталоније[22] Лига није објавила као опрезну и неутралну изјаву Ненада Чанка коме је савршено јасно да у Каталонији не представља Војводину већ Србију: „Моја посета није дала подршку ниједном решењу на референдуму, али сам мислио да је важно да се зна да се Србија залаже за ненасилно решавање свих питања и на право на изјашњавање грађана без обзира на то да ли ће то после бити прихваћено као легално или нелегално и шта ће о томе рећи правосудни органи“[23]. Уместо пуне вести ЛСВ је својим симпатизерима сугерисала политикантски закључак да је Каталонију посетила делегација Чанкове Лиге. Утисак је појачан присуством двојице корисних идиота[24]из ЛСВ који су изгледа веровали да су део партијске делегације, па су својим смартфоном снимили како демонстранти у гужви на улицама Барселоне певају каталонску химну. У стварности, парламент Каталоније је посетио Чанак као представник Скупштине Р. Србије. Миливој Бешлин, члан политичког савета ЛСВ је своје ставове о каталонској кризи опрезно заклонио ставовима Флоријана Бибера и уз русофобију први пут изразио евроскептицизам[25]. Сироти војвођански аутономаши постају полако свесни да их је ЕУ заборавила. Хвала Ненаду Чанку што је усред каталонске сепаратистичке кризе показао лојалност интересима отаџбине као и пре две и по деценије. У сваком случају, упркос политикантској манипулацији, показао је јавности да у Каталонији има снажније везе од ВПРВАлександра Оџића који се у критичном тренутку ипак није нашао раме уз раме са Каталонцима. Оџићу, чија партија више нема ни властити сајт, остало је да са страница „Гласа Србије“ злурадо поручи бившем шефу: „Време му је за пензију“[26].

Народни одустанак од аутономашке политике у Војводини одвео је мале преостале групице партија, НВО и сличних удружења од аутономаштва ка идеји сепаратизма. Од европских узора за сада не одустају, па траже узор у каталонском сепаратизму. Ипак, колико год да су војвођански сепаратисти мали и нејединствени не треба их занемаривати. Историја је показала да опадање демократског карактера политичког система и владавине права у комбинацији са снажним страним утицајем и домаћим политичким трулим компромисима овакве групе може да пропусти ка власти. Сетимо се како су смешно изгледале аутономашке групације до 2000. године, а када су, захваљујући коалиционој аритметици ДОС-а, овладале Скупштином АП Војводине по Војводини су више од деценију и по вршиле своју штеточинску делантост.

Често сам упозоравао да су аутономију Војводине тешко компромитовали Пајтић, Чанак и њихове колеге. Права опасност је у томе што се досадашњи симпаризери аутономаштва могу окренути мало познатим и радикалним лидерима војвођанских сепаратиста. „Младој Војводини“ је већ премало да Војводина добије федерални статус. Грухоњићева екипа са Аутономија Инфо аутономашку публику непрекидно засипа медијским садржајима које аргументују насловима пуним сугестија осећања беде, очаја, безнађа, страха… Своја мрачна осећања уверљиво приписују целом друштву. Њихови наслови су пуни агресивних речи и фраза: напад, насиље, пораз, срамота, ауторитарност, диктатура, назадовање, бахаћење, цинизам, пропаст… Широка је палета њихових мрачних емоција и фразеологија негативног дискурса. Ови покрајински медијско-политички поплаши могу лако створити колективну фобију[27] којом Војводину могу одвести у политички неурачунљиво стање ако им се укаже повољна прилика. Срећа је што је број њихових читалаца опао на свега седамдесетак хиљада.

С крајњим опрезом и мудрошћу морамо се односити према значају каталонског примера за будући сепаратизам у Војводини. Јавни отклон Браниславе Костић од војвођанских сепаратиста 2014. г. указује на опасност, јер она одлично зна са ким има посла. Зашто то нису урадили Живан Берисављевић и Ђорђе Суботић? Старост? Страх? Опасност од сепаратиста свакако није политичко подручје, већ  подручје безбедности.

 

___________________________________________________________________________________________________

[1] Марковић, Ратко – Уставно право, стр. 444, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2012. г.

[2] Застава Kаталоније у Новом Саду, Чанак у Барселони, Мондо, 30. 9. 2017. г.

[3] У Војвођанским општинама на власти и СНС и СПС и ЛСВ… Аутономија инфо, 23. 5. 2016. г.

[4] Станић, М; Чонкаш, З – Коалиција изненађења: У новосадској власти СНС, СПС и – ЛСВ, Блиц, 21. 6. 2016. г.

[5] Печат је ту, ал где су човеци, СНП наши, 14. 3. 2017. г.

[6] Александар Оџић је од 1996. године био члан ЛСВ, а напустио је ту странку крајем 2008. г. и основао Новосадску партијуДневник – Оџић оснива „Новосадку партију“, РТВ, 31. 1. 2008. г.

[7] Срна – Туча у седишту Вовјођанске партије, Блиц, 5. 11. 2011. г.

[8] СНП Паши објавили списак „оснивача“ Војвођанске партије, РТВ, 11. 3. 2013. г.

[9] СНП Наши: Војвођанска партија фалсификовала потписе чланова Европске снаге Војводине, РТВ, 14. 3. 2013. г.

[10] Вишекруна, Ђорђе – Блато у панонском мору, Таблоид, 9. 10. 2014. г.

[11] Оџић: Војводина као Каталонија, Аутономија инфо, 19. 6. 2015. г.

[12] Паповић, В – Каталонци спонзоришу „Републику Војводину“! Ало, 13. 8. 2015. г.

[13] Графити Војводина = Каталонија у Новом Саду, Аутономија инфо, 30. 9. 2015. гГрафити Војводина = Каталонија у и у другим градовима Покрајине, Аутономија инфо, 1. 10. 2015. г.

[14] Чонкаш, Златко; Гедошевић, Лана – Аларм. Војводина добила своје сепаратисте, Блиц, 8. 10. 2015. г.

[15] Војвођански сепаратиста Оџић поново у Каталонији, Жиг, 14. 7. 2016. г.

[16] Војвођански клуб: Не гурајте Војводину ка сепаратизму, Аутономија инфо, 3. 10. 2017. г.

[17] Панчић, Теофил – Уједињено К – Војвођански К. 1:0, Аутономија инфо, 26. 9. 2017. г.

[18] Костић, Бранислава – Одговор на текст Теофила Панчића, Аутономија инфо. 30. 9. 2017. г.

[19] Ковачев, Душан – Језуитска политика „црног барона“ против РТВ, ФСК, 29. 7. 2016. г.

[20] Барселона: Стотине хиљада против независности Каталоније, РТВ, 8. 10. 2014. г.

[21] Чанак: Каталонци имају право да одлуче, ЛСВ, 1. 10. 2017. г.

[22] Делегација ЛСВ посетила парламент Каталоније, ЛСВ, 2. 10. 2017. г.

[23] Чанак у Каталонији: Важно да видимо референдум, Н1, 2. 10. 2017. г.

[24] Израз „корисна будала“, односно „корисни идиот“ (useful idiot), ушао је у општу употребу захваљујући Њујорк тајмсу 1948. године, а уведен је да би именовао совјетске симпатизере у западно-европским земљама. Први су га јавно употребили италијански социјалдемократи (idiots utiles) 1946. године у брошури L’Umanita. Нетачно је приписан Лењину. Израз „Корисне будале“ је први забележио Богдан Радица у смислу фразе коју су високи функционери југословенских комуниста користили да означе истинске демократе који су пристали са њима да сарађују ради демократије (Do not be Koristne Budale . Do not be „Useful inocents“), „Yugoslavia’s Tragic Lesson to the World“, објављеном у Readers Digest 1946. године. О употреби и значењу термина „usefull idiot“ на почетку XXI века видети: Mona Charen, Useful idiots: how liberals got it wrong in the Cold War and still blame America first, Harper Collins, 2004; William Safire, Safire’s Political Dictionary, Oxford University Press US, 2008. О „корисном идиоту“ у савременом контексту политичке стварности Србије видети: Кљакић, Љубомир – Криза: корисни идиоти и колапс Србије, Наш печат ДОО и Фонд Слободан Јовановић, Печат, Београд 2011. г.

[25] Бешлин, Миливој – „Каталонији у част“, против бриселске стабилократије, Авангарда, 5. 10. 2017. г.

[26] Андрић, Дејан М – Интервју: Александар Оџић, борац за Републику Војводину, Глас Србије, 4. 10. 2017. г.

[27] Видети одељак „Како настају колективне фобије“ у: Екмечић, Милорад – Србофобија и антисемитизам, Бели анђео, L 32, Шабац, 2000. г.

Душан КОВАЧЕВ 

http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/katalonija-kao-uzor-vojvodjanskim-autonomasima-i-separatistima/

FacebookTwitterGoogle+LinkedInEmail

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

© Степановићево 2011 | Сва права задржана | Дизајн и развој - Новица Контић